Budi Vip student - imperativ ili nešto drugo

Thu, 11/21/2013 - 15:45 -- admin

…to je bio tako dobar razlog. Kada malo bolje razmislim, to je bio zapravo jedini prihvatljiv “izgovor” - reći ćeš im da ove godine ipak nećeš ići na to letovanje. To što ste rezervisali hotel, još nešto i platili…pa to može da se odloži (sredi)…to kod nas,znaš!

Za njih more, provod i sve što ide uz to, a za mene Beograd…i to Novi…kažu, to ti je sva sreća. Tamo je i zgrada Vip mobile. E, tu ćeš raditi letnju praksu, pričao mi taj drug. Prošle godine i on je bio Vip student. I moj sektor si dobio - dodao je još. Govorio mi šta je radio, naučio, neke druge stvari… Ništa nisam zapamtio. I pokazalo se kao dobro. Svi mi doživljamo stvari na drugačiji način. Nisam ga ja tada ništa ni pitao. Nisam imao šta, raspričao se i ko zna koliko bi još pričao, da mi nisu počinjale vezbe na fakultetu, kod njega… on je asistent.

Evo bliži se kraj prakse, i sada bih ja njemu ispričao kako je meni bilo, kako sam ja to video i šta sam radio. Ovo poslednje, to što sam radio, možda je vredno najviše pažnje, ali njemu sada to ne bi bilo toliko interesantno, koliko vama, mlađima koji tek dolazite. Međutim, ima tu još nešto. Kada radiš u kompaniji koja brine o mladima, a naročito studentima, onda i ti poprimiš taj deo korporativne kulture. Zbog toga se i ovde moram pobrinuti za vas, buduće Vip studente, neću vam pričati taj deo, te detalje! Biće to na malo drugačiji način, da zapamtite… “da i vi budete deo Vip priče”.

Do kraja hodnika i desno, a onda druga vrata levo… e tu je naš sektor, naš ‘office’ - “Bi - Aj” (BI) i “Em - Aj” (MI), odnosno, Business & Marketing Intelligence. Inače je nekako bolje za tebe da pamtiš te skraćenice, a još kada se upoznaš sa KPI… ni nema ih puno. Nas osmoro je u toj kancelariji, nekad više nekada manje. Sve je super prvih nekoliko dana, samo, još uvek postoje kolege kojima je ID kartica naopako okrenuta, i baš tada ste zaboravili kako im je ime. Ali to nekako i nije bitno kada je atmosfera toliko zdrava i prijateljska. Složićete se, to je i normalno da nekome zaboravite ime. Normalno je i to da ti se prispava na poslu, onako baš… osam sati se radi, prvi je put, a i tu noć smo imali panoramsko razgledanje Beograda… mnogo je lep “Povetarac”, onaj splav. Dešava se da vreme prolazi i brzo i sporo. Ali prolazi mi još nešto kroz glavu tih prvih dana - misao o tome kako je lepo biti student. E sada radimo. Idemo na ručak. Onda smo završili.

Kući smo krenuli, mi studenti svi zajedno. Već se i prva druženja organizuju. Ipak na tom putu prema kući, kada je 17h, shvatiš da tvoje radno vreme nije prošlo. Ono još traje, prija ti ponekad… ponekad kažem. A to još traje najmanje, sat, dva ili tri… sve zavisi. Ono traje jer ti iza leđa, na putu do kuće, autobusu ili “sedmici” tramvaju, dopire priča kako je njegov šef ili njen “head” fasciniran njihovim rezultatima. Pokušavam da im objasnim da ovo što radi moj sektor jeste stvar koja me mnogo interesuje. I tako svi ponešto… Pa verujte mi, da su Danka i Jovan (Residential Sales) imali ugovore kod sebe u “95”-ici, one dve bake što su sedele odmah iza vozača, potpisale bi na Brankovom mostu SMART 300 na 24 meseca. Tako smo bili ubedljivi i pričali, promovisali, a sve to posle radnog vremena, mada bilo je toga i na ručku, kod Dese u menzi.

Dani su prolazili, i Vip je postao “mreža koja najbrže raste”. To smo svi znali. I svi smo saznali istog dana, videli smo taj slogan i promotivnu kampanju, na svakom hodniku i svakom ćošku. I onda, imaš osecaj da i ti rasteš, svakim danom, sve više… To radno vreme kao da se skratilo, a onaj narod iz gradskog prevoza već sve zna o tarifama.

Danas na povratku kući razmenjujemo mišljenja o današnjem treningu. Slučajno me jedan gospodin upitao u prevozu, čime se bavim, šta treniram, a ja mu kažem - prezentacione veštine, gospodine. Fino - odvrati on. Juče je bilo njih troje na intervjuu za posao. Otvorila se pozicija u kompaniji, i pozvali su ovogodišnje Vip studente. Kažu, jedno lepo iskustvo.

Kao što sam na pocetku rekao, deo Vip priče uvek ostaje u Vip-u, i to je ono što svako treba da otrkije. Da pokuša da pronađe sebe u realnom poslovnom sistemu, da vidi šta želi da radi. Odnosno, još bolje, da vidi šta ne želi. Oba jednako vrede. Ono sa čime se odlazi sa Novog Beograda, jeste jedno lepo iskustvo. Prošarano je raznim perspektivama, a boje vi sami određujete. Neki će verovatno i ostati, a za njih će uvek biti one vesele… korporativne. Za one koji nastavljaju studije, uvek ce važiti rečenica - “u pravoj kompaniji to se radi tako i tako, ja znam jer sam ja Vip student”.

Zato mogu reći da ovaj program, ipak jeste imperativ za mlade i ambiciozne ljude, zato znam da vreme koje sam proveo u Beogradu ipak jeste bilo vredno… iako sam samo video slike sa ‘njihovog letovanja’.

Bilo mi je zadovoljstvo upoznati ove ljude. Odlično leto… sledeće nedelje idem u Finsku, na master studije… šta ću… 15.avgust 2011., Beograd

Bojan Đuričković
Fakultet tehničkih nauka - Novi Sad
Business & Market Intelligence
2010/2011

Zvanična podrška

Medijski partneri

Partneri

Studentske organizacije